Синоћ су у Градској кући, у организацији ЈУ Народна библиотека ,,Његош” Никшић свечано отворени XXVIII Никшићки књижевни сусрети. Овогодишње издање традиционалне манифестације одржава се под слоганом ,,Само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека”, у част 110-годишњице рођења Бранка Ћопића и 55 година од објављивања романа ,,Орлови рано лете”, који је обиљежио и наставља да обиљежава дјетињства генерација.

Водитељка програма Нина Марковић отворила је вече подсјећањем на значај који Никшићки књижевни сусрети имају за културни живот града у којем се увијек ,,говорило страсно, писало храбро и слушало пажљиво.” Истакла је да се ,,потреба да се писана ријеч изведе пред људе, да се аутор и читалац сретну без дистанце и без сувишних улога” налази у коријену постанка ове манифестације, а да су Сусрети кроз године изградили репутацију догађаја који окупља најзначајнија имена овдашње књижевне сцене, али и она који тек обликују свој израз.

На почетку свој поздравног обраћања в. д. директорице ЈУ Народна библиотека ,,Његош” Лиана Даковић Живковић са присутнима је подијелила искрену радост и осјећање части због прилике да буде домаћин ,,манифестације која већ деценијама представља једно од најважнијих мјеста окупљања стваралаца и читалаца, оних који вјерују у моћ ријечи и снагу културе.” С обзиром на многе значајне књижевнике и интелектуалце које је Никшић изњедрио, као град који је ,,кроз вјекове његовао стваралаштво, храброст мишљења и умјетнички израз”, поцртала је да Сусрети не могу бити само културни догађај, већ и ,,потврда нашег опредјељења да чувамо и његујемо вриједности које нас одређују.” Нагласила је да овогодишњи програм доноси богат и разноврстан садржај – промоције књига, разговоре са ауторима, пјесничке вечери и програме за дјецу, те као такав ,,пружа прилику да се сусретну различити гласови савремене књижевности.” Захвалила се свим ауторима који су се одазвали позиву да обогате овогодишње Никшићке књижевне сусрете, Општини Никшић и Министарству културе и медија Црне Горе на континуираној подршци, као и посвећеном тиму који је радио на томе да ови Сусрети буду ,,достојни традиције коју баштине”. Истакла је да овогодишњем издању посебан значај ,,даје чињеница да је Никшић проглашен за Европску престоницу културе 2030. године – признање које потврђује статус нашег града као виталног културног центра, отвара врата новим пројектима, међународној сарадњи и промоцији умјетности у свим њеним облицима.” Томе је додала да поменуто признање ,,обавезује да наставимо са његовањем културе, стваралаштва и дијалога, те да књижевност остане живи и инспиративни дио живота наше заједнице.”

Осврнувши се на слоган овогодишњих Сусрета рекла је да нас ,,приповједачева мисао подсјећа на вриједност доброте као трајне категорије, као и на чињеницу да управо лијепи поступци и узвишене мисли надживљују пролазност људског живота. У том смислу слоган не представља само естетску вриједност, већ и етички позив да промишљамо о насљеђу које остављамо будућим генерацијама”, а за крај пожељела да ,,и ова Никшићка књижевна смотра постане мјесто нових сусрета и нових почетака” који ће да нас ,,подсјећају да је књига и даље један од моћнијих путева ка разумијевању себе и свијета око нас.”

Манифестацију је свечано отворио Миљан Мијушковић, савјетник предсједника Општине Никшић за културу, туризам и вјерска питања. Присутне је поздравио у име предсједника Општине Марка Ковачевића и нагласио да се овогодишњи Сусрети одржавају у нарочитој атмосфери коју обликује ,,поносна титула – Европска престоница културе 2030″, која није само признање него и ,,обавеза да културу његујемо, подижемо и дијелимо. Управо стога Општина Никшић, не челу са предсједником Марком Ковачевићем, чини велике напоре и пружа пуну логистичку и материјалну подршку да ови Сусрети трају, расту и буду на оном нивоу који књижевност заслужује.” Поводом слогана овогодишњег издања који зазива важне јубилеје – 110 година од Ћопићевог рођења и 55 година од објављивања романа ,,Башта сљезове боје” – рекао је: ,,И заиста, када прође овај кратак земаљски живот, само ће лијепе ствари остати да свједоче наше постојање. Не станови које смо стекли, гардероба ни аутомобили, каријере… Остаје само оно што се не мјери — наш поглед на другог човјека, наша доброта, наше стрпљење, наше топле ријечи. Наш траг свјетлости. У томе се сусрећу Ћопићева мисао и она чувена визија Достојевског изречена кроз кнеза Мишкина да ће „љепота спасити свијет“. Али то није љепота коју видимо очима — то је љепота срца, љепота карактера, љепота која има моћ да нас зацијели, охрабри и преобрази. То је она унутрашња свјетлост која, када се упали, може освијетлити и читав свијет. Таква љепота је универзални језик који сви разумију, и једина врата кроз која човјек улази у свијет виших вриједности — у свијет гдје су ствари онакве какве би могле и требало да буду, гдје се свијет види у свим бојама, а не само у скромној боји сљеза.”

Организатору је честитао на разноврсном и промишљено креираном програму и за крај поручио: ,,Нека нас како вечерас, тако и у наредна три дана, као у „Башти сљезове боје“, обасјају све боје које један човјек може понијети у себи — и све оне које један град може подарити својим грађанима. И нека након ових 28. Књижевних сусрета остану „само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека”.

Након свечаног отварања услиједила је промоција збирки поезије лауреата награде прошлогодишњих Никшићких књижевних сусрета – ,,Многоочити серафим” Павла Зељића, ,,Ожиљци по костима” Саре Дринчић и ,,Племе и језа” Секула Шарића. Разговор са ауторима овом приликом је водила филолошкиња и књижевница Рада Драганић. Усљед оправданог одсуства Секула Шарића, модераторка је прочитала рецензију чланова прошлогодишњег жирија и неколике пјесме из награђене збирке. Одговарајући на пажљиво формулисана питања, аутори су присутнима откривали запретене значењске слојеве текста, динамичан и комплементаран однос између наслова збирки и стихова у њима, најпродуктивније мотиве и изворе инспирације за стварање. Важно мјесто у разговору заузела је и проблематика структурисања пјесничке збирке, нарочито у вези са интертекстуалним односом са канонским текстовима и архетиповима. Осврћући се на значај признања стручног жирија као својеврсне верификације умјетничког квалитета, лауреати су истакли да част коју добијање награде причињава устопице прати осјећај одговорности према свом даљем стваралачком путу.

Промовисане збирке објављене су у издању ЈУ Народна библиотека ,,Његош” Никшић као награда на конкурсу који се у оквиру Никшићких књижевних сусрета расписује сваке године.