Други дан XXVIII Никшићких књижевних сусрета окончан је програмским сегментом ,,Разговор са пјесником” у којем су присутни имали част да уживају у представљању ауторског портрета Радомира Андрића, једног од најзначајнијих живих српских пјесника.

Модератор вечери Дарко Николић је подсјећањем на Андрићеву повезаност са Никшићем и најранијим издањима Никшићких књижевних сусрета, навео аутора да из дубина богате ризнице сјећања проговори о браћи по перу са којима је и дио себе уградио у темеље ове манифестације: Јанку Брајковићу, Александру Секулићу, Милораду Р. Блечићу, Ранку Јововићу, Слободану Вујачићу, Виту Николићу, Душку Трифуновићу, Душану Говедарици, Вукману Оташевићу и многим другима. Носталгично се присјећао анегдота које су пратиле сваки његов боравак у Никшићу, приликом којих се нераскидиво повезао са духом града и уписао у његову културну историју.

Са великим задовољством је говорио о својим књижевним почецима, из чега смо из прве руке могли да сазнамо како се то постаје пјесником. Мноштво важних успомена сачувао је у стиховима које је написао и који му не дозвољавају да напокон ,,почне да заборавља све што је досад знао и крене из почетка”. Тако је разговор о данима минулим поткрепљиван читањем пјесама у којима су као брод у боци вјерно сачувани Љубање, једна јабука у близини куће, мирис горког цвијета, прва мисао о љубави, рођак Спасоје, трубе, друговања, весеља и туговања уз ракију.

Колико је то дозвољавало вријеме које омеђује сваки овакав догађај, аутор и модератор су нас повели дугом стваралачком стазом од ,,Сунца у воденици” до ,,Чворног четвртка”. Питање без одговора је куда ће се та стаза наставити и гдје ће се завршити, а да ли је могла изгледати другачије и да ли би јој мијењао правац да може све из почетка, аутор каже: ,,Наравно да је све могло бити другачије, али сигурно да се неке ствари не би много мењале… Што би рекао мој велики презимењак – ,,Једно сањамо, друго нам се догађа.”