Програм трећег дана XXVIII Никшићких књижевних сусрета завршио се књижевном вечери Драгана Јовановића Данилова, једног од наших најпревођенијих и најнаграђиванијих савремених писаца. Модератор догађаја била је Ксенија Ракочевић.
Вече је протекло у знаку разговора о пишчевој философији стварања и књижевности, о животности и ,,прокрвљености” поезије, која мора бити дубоко проживљена, да би била истинита. Данилов је истакао да се писац мора бавити темама које су аутентично његове, потом прочитавши пјесму посвећену баки као примјер личног, искреног полазишта.
Посебну пажњу изазвала је мисао да ,,срца отварају гласови”, те да књижевно вече треба да личи на концерт – жив сусрет при којем пјесник чита своје стихове, јер је управо његов глас највјернији тумач написаног, а поезија је заправо ништа до музика.
Говорећи о превођењу, Данилов је нагласио важну, иако незахвалну, позицију преводилаца, назвавши их ,,добрим анђелима” књижевности, без којих дјело не би могло да живи у другим језицима и културама.
У разговору су дотакнуте и теме прозе – ауторов амбивалентан однос према свом прозном стваралаштву, из којег би као успјеле према сопственим критеријумима издвојио романе „Шта снег прича“ и ,,Јелен ноћи” – роман о Сави Шумановићу. Аутор је такође истакао да није једноставно наметнути своје романе када сте већ обиљежени као пјесник, те да је то представљало изазов за који је било потребно много снаге.
На самом крају вечери, писац се са присутнима поздравио једном упечатљивом поруком, оставивши снажан утисак и симболично заокруживши књижевни сусрет ријечима:
„Све ми овде, изгледа, као да смо на неком броду, као да смо путници који су запловили на неки далек пут… А кад брод заплови, обично су 40% путника на том броду верници, 40% атеисти, а 20% неопредељени. Међутим, када наиђе олуја и брод крене да се љуља, 100% путника су верници. Када олуја прође и брод се врати у раније стање, опет имамо 40% верника, 40% атеиста и 20% неопредељених. Ја мислим да смо, ипак, сви ми вечерас овде били, оно што је говорио и Бранко Ћопић, верници поезије.“
