Овогодишњи Сусрети традиционално су завршени проглашењем побједника Конкурса за књижевну награду ХХVIII Никшићких књижевних сусрета за необјављене рукописе у категорији поезије, који је трајао од 1. новембра до 1. децембра.
Водитељка програма Нина Марковић осврнула се на протекле фестивалске дане који су показали да Никшић разумије вриједност стварања и да савремена књижевност има снагу да говори о свијету у којем живимо – храбро, осјетљиво и одговорно.
На Конкурс су ове године пристигла 52 шифром потписана пјесничка рукописа. Жири у саставу: Дејан Алексић – предсједник, Тања Ступар Трифуновић – члан, Андрија Радуловић – члан, истакао је да је одлуку донио самостално и непристрасно, без икаквих сугестија, притисака од стране организатора или било каквих других спољних утицаја. Образложење одлуке прочитао је предсједник жирија, саопштивши да су побједници Изудин Ашчерић, Маја Стојанац и Драгица Стојановић. Овом приликом се у своје и у име осталих чланова захвалио Народној библиотеци ,,Његош” што им је указана част да осјетљиви посао вредновања рукописа припадне управо њима. Предочио је и чињеницу да је овогодишњи добар одзив пратио и несумњив књижевно-естетски квалитет, те да су у ширем избору имали десет рукописа од који би сваки, уз незнатне уредничке интервенције, могао бити објављен. Објаснио је да су се три изабрана рукописа издвојила зрелошћу пјесничког говора, композиционом заокруженошћу и специфичном лирском фактуром која потврђује висок ниво стваралачке индивидуалности. У одлуци жирија, између осталог, о рукопису послатом под шифром ,,Еребија” стоји да га издваја снажна сугестивност визуре из које се пјева о свакодневним призорима и темама, али у мало измијењеној перспективи, на начин који провоцира усвојен систем тумачења и разумијевања. Наводи се да аутор у пјесму уводи тон свједочанства, појачавајући његов интензитет необичним обликовним рјешењима пјесничког текста.
Рукопис насловљен ,,Топла тела лициса”, а послат под шифром ,,Рингвудитити”, представља збирку тематски и формално врло монолитне структуре, у оквиру које пјесме остварују значењско-смисаоне дослухе, саопштио је Алексић. Додао је да је уочљив нарочит опсег употребе симболичке грађе, подржан пјесничким језиком који се приближава ритуално-обредним и вербалним обрасцима, а да је обнављање потенције језика кључни мотив поезије.
Жири је оцијенио да збирка под насловом ,,Снег на Акропољу”, послата под шифром ,,Мала смрт”, представља лијеп примјер нових веристичких тенденција у поезији нашег језика и да интимистичко-исповиједни тон ових пјесама долази из акустичког простора најбоље традиције оваквог поетичког модела. Примијећено је да ауторка указује и на могућност преобликовања обичних, чак и тривијалних ситуационих феномена у метафоре поуздане значењске носивости. С обзиром на све наведено, закључио је Алексић, жири је био ,,лепо принуђен” да одабере не једну, него три добитничке збирке, а напосљетку је поменуо и да су од стране жирија рукописи под шифрама ,,Рики”, ,,Вртови” и ,,Вујан” били такође високо оцијењени.
Побједницима су свечано уручене плакете као признање за остварени успјех. Догађају су присуствовали Маја Стојанац и Изудин Ашчерић, којима су овом приликом уручене лично, док Драгица Стојановић, иако једна од добитница, није била у могућности да присуствује свечаности. Аутори су се захвалили жирију на признању и организатору на указаној прилици да афирмишу своје дјело. Кратким обраћањем и читањем стихова из награђених рукописа, представили су се публици, говорећи о свом пјесничком раду и значају овог конкурса за њихово како досадашње, тако и даље стваралаштво.
У име домаћина се обратила в. д. директорице Библиотеке ,,Његош” Лиана Даковић-Живковић, ријечима:
,,Док вечерас затварамо Никшићке књижевне сусрете, срце ми је пуно захвалности. Ових дана дијелили смо ријечи, тишине, емоције и емпатије, и приче које нас спајају дубље него што се може видјети на први поглед. Сваки аутор који је овдје говорио, сваки читалац који је слушао и сваки осмијех који је испратио стих или реченицу, дио је једног истог загрљаја – загрљаја књижевности која нас увијек врати себи и једне другима. Захваљујем свим учесницима, сарадницима и пријатељима Никшићких књижевних сусрета који су својим радом, посвећеношћу и присуством обликовали овогодишњи програм. Њихов допринос је немјерљив, у свакој идеји, у сваком разговору и сваком тренутку, који су омогућили да Сусрети буду овако успјешни и цјеловити. Никшић је ових дана био више од града – био је дом за све нас који вјерујемо да ријеч мијења човјека, а човјек свијет. Истински је показао да заслужује титулу Европска престоница културе 2030. Хвала вам што сте били дио овог топлог, живог и искреног тренутка. Носимо га са собом до сљедећег сусрета, до сљедеће приче.”
