Дарко Јововић, позравио је публику својим одабраним стиховима, пјесама : „Шта да напишем”, „Разгледница са Лима”, „Чежња”, „Не бој се мајко”, „Гласни се владико Раде”, „Свети Сава”, „Очева слика , „Страх од истине” и „Нека буде борба непрестана”.

Др Радоје Фемић, истакао је да Јововић заузима посебно мјесто у књижевности као зачетник једне нове традиције, иако је дјеловао скромно и на маргинама главних књижевних токова. Његова снага се огледа у аутентичности и храбрости израза. Посебан акценат ставља на његову способност да кроз поезију прикаже лимску долину и Васојевиће — њихову љепоту, специфичност и животне изазове. Додао је да се Јововићеве књиге могу посматрати као својеврстан „лирски водич“ кроз тај простор и људе. Такође је нагласио да очекује да Јововић настави свој књижевни развој и да остане значајан глас који спаја лично, завичајно и универзално искуство.

Милица Бакрач, истакла је, да Дарко Јововић у својој поезији истражује завичај, који за њега надилази физичко мјесто рођења и одрастање, те се повезује с ширином српског језика. Његове пјесме, посебно у књизи “Прије него ме сан дозове”, осликавају носталгију, сјећање и људску патњу, док се суочава с темама отуђења и заборава. Сугерисала је, иако се осјећа песимизам, он се више може описати као носталгија за прошлим временима. Додала је да, Дарко прелази од завичајне поезије ка исповједној лирици, рефлектујући се на утицај преинулих пјесника и властите младости, док се суочава с изазовима савременог живота.