У срцу града који с поносом носи титулу будуће Европске престонице културе 2030. године, отворен је јубиларни, Пети Карневал романа – манифестација која је за само пет година постала један од најпрепознатљивијих књижевних фестивала у региону. Програмом је модерирала Нина Марковић, а на свечаном отварању присуствовали су представници Министарства културе и медија Црне Горе, руководство Општине Никшић, књижевници, умјетници, академски радници, ученици и велики број грађана који вјерују да ријеч још увијек може мијењати свијет.
Овогодишњи слоган Карневала носи дух мисли америчког мајстора имагинације, Едгара Алана Поа: „Свему свачем, свуд си стран – све је само у сну сан”. У том духу, фестивал ове године окупља ствараоце из читавог региона, а посебно мјесто припало је гостима из Даблина. Окупљенима су се обратили истакнути представници јавног и културног живота, чији су говори поставили снажан духовни и интелектуални оквир за четвородневни програм.
Лиана Живковић, директорица ЈУ Народна библиотека „Његош”, позивајући се на Михаила Бахтина и његово тумачење карневала у књижевности као простора укидања граница и разбијања хијерархија, нагласила је да у времену које убрзава живот до мјере у којој се гуше тишина и машта, овакви сусрети представљају чин отпора и чин слободе. Према њеним ријечима, „Карневал романа нас подсјећа да књижевност није бијег од свијета, већ начин да га дубље разумијемо; да није украшавање стварности, већ њено продубљивање; и да није само читање туђих прича, него и тражење властитог гласа у вишегласју савременог доба”. Представивши богат програмски репертоар 5. Карневала романа, акцентовала је да сваки од овогодишњих догађаја представља прилику да завиримо иза наличја устаљених форми и препознамо ону другу страну стварности о којој књижевност, од својих најранијих облика до данас, упорно и храбро свједочи.
Том приликом, поручила је: „Нека 5. Карневал романа, у духу Европске престонице културе, буде потврда разноликости, дијалога и снаге заједништва”.
У име Министарства културе и медија Црне Горе говорила је госпођа Светлана Вишњић, савјетница за фестивале и манифестације, која је нагласила да Министарство са поносом подржава пројекте попут Карневала романа, јер, како је рекла, култура није само дио идентитета града, него његов најважнији глас према будућности. Подсјетила је да Никшић своју титулу Европске престонице културе није добио као поклон, него ју је заслужио дугим и достојанственим културним трајањем. И заиста, како је даље нагласила: „Постоји нешто готово нестварно у умјетности. Нешто што нас не одваја од живота, већ нас враћа његовој суштини. Јер човјек не живи само од чињеница и свакодневице. Живи и од снова, од маште, од успомена, од онога што не може до краја објаснити, али може дубоко осјетити”. Том приликом је истакла: „Књижевност и фантастика су одувијек биле много више од приче. Оне су начин да разумијемо оно невидљиво у човјеку — његове страхове, чежње, сумње и надања. Оно што се не може измјерити, али може препознати”.
Испред Општине Никшић, у име предсједника Марка Ковачевића, окупљенима се обратио Миљан Мијушковић, прогласивши манифестацију отвореном. Он је истакао да је Карневал романа далеко више од књижевног догађаја. „Он је потврда идентитета града који живи умјетност и књигу”, рекао је Мијушковић, додавши да Никшић тиме доказује да је култура истинско лице и трајање једног народа. У свом говору подсјетио је и на писца Миодрага Булатовића, чија реченица – „Свијет је велика лудница у којој се само мијењају маске” – и данас одзвања с пуном снагом, али и на овогодишњи слоган манифестације у којем је сажета суштина карневала романа – човјек непрестано игра улоге, а носећи и мијењајући своје свакодневне маске, свуда остаје помало странац: и у себи и у свијету.
Фестивал траје наредна три дана, а ЈУ Народна библиотека „Његош” Никшић позива све љубитеље књижевности, умјетности и слободне мисли да буду дио овог јединственог карневалског доживљаја.
Током карневалских дана публика ће бити у прилици да у свечаној сали Градске куће ужива у елементима сценографије мр Давида Делибашића, академског сликара који је својим дјелима приближио атмосферу инвертоване слике свијета која је у сржи карневализоване, гротескне и фантастичне књижевности.
