🏙📢📚 У сриједу, 22. јула, у 20 часова, у оквиру фестивала „Ауто(р) на корзу”, Лаура Барна представила је роман „Фрау Бета“. Модераторка вечери била је Милица Бакрач.
✒️ У разговору се осврнула на своје богато књижевно стваралаштво, међу којим су романи „Црно тело“, „Моја последња главобоља“, „Црвени пресек“, „Све моје сестре“ и „Скупљачи случајева“, истичући да је у средишту њеног књижевног интереса спој историје, културе и личности које су обиљежиле српску умјетност. Говорећи о роману „Фрау Бета“, Барна је истакла да је инспирацију пронашла у животу чувене сликарке Бете Вукановић, Баварке која је, након удаје за сликара Риста Вукановића, прихватила Србију као своју домовину. Подсјетила је да је Бета научила српски језик, потписивала се ћирилицом и дала значајан допринос развоју српске умјетности и културних институција. Посебно је нагласила симболику жуте руже, коју је сликарка донијела из завичаја, повезујући је с идејом да „мјеста памте догађаје“.
⭐️ Ауторка је испричала да је првобитно разматрала друга имена за наслов романа, али се на крају одлучила за „Фрау Бета“. Иако је у почетку осјећала дилему због њемачког предзнака, сматрала је да тај наслов најбоље одражава идентитет главне јунакиње. Говорећи о свом књижевном раду, Лаура Барна истакла је да кроз романе настоји да сачува сјећање на значајне жене српске културе, међу којима је издвојила Исидору Секулић, Ксенију Атанасијевић, Аницу Савић Ребац и друге. Најавила је и нови роман посвећен сликарки Катарини Ивановић, првој српској академској сликарки, чијом биографијом жели да исправи историјску неправду и приближи њен значај читаоцима.
🗣 Говорећи о роману, ауторка је објаснила да кроз ликове Бете Вукановић, Радунке и Косте Миличевића жели да покаже како се истински таленат често рађа и изван академских институција. Посебну пажњу посветила је анонимним женама из српских села, чији су ручни радови, према њеним ријечима, аутентична умјетност која никада није добила заслужено признање. Ауторка је додала да публика с великим интересовањем прихвата њене романе, јер кроз историјске личности открива мање познате детаље из њихових биографија.
Д. Ч.
