🏙📢📚 У четвртак, 23. јула, у 20 часова, у оквиру фестивала „Ауто(р) на корзу”, о књижевности је говорио проф. др Синиша Јелушић.

🎤 Модераторка вечери била је књижевница Милица Бакрач.

🎗 Синиша Јелушић, теоретичар књижевности, универзитетски професор и члан ЦАНУ, у разговору са публиком представио је своје научне интересе, богату академску каријеру и вишедеценијско проучавање књижевности, филозофије и естетике. Говорећи о областима којима се тренутно бави, Јелушић је истакао да завршава више научних радова, међу којима посебно мјесто заузимају истраживања посвећена историји и егзистенцијалним питањима. Осврћући се на свој научни пут, подсјетио је да су његова истраживања започела проучавањем Лазе Костића, чије је филозофско и пјесничко дјело оцијенио као нераскидиво повезану цјелину. Посебно је истакао Костићеву теорију хармоније, симетрије и укрштања, која се, према његовим ријечима, досљедно одражава у његовој поезији.

▪️ Централни дио разговора био је посвећен односу књижевности и филозофије кроз стваралаштво Фјодора Достојевског и Петра II Петровића Његоша. Јелушић је подсјетио на теорију Михаила Бахтина о полифонијској структури романа Достојевског, али је отворио и питање да ли се дјело руског класика може у потпуности разумјети без његових филозофских и теолошких темеља. Истакао је да је управо спој књижевности, филозофије и духовности кључ за дубље разумијевање великих писаца попут Достојевског и Његоша, чије стваралаштво превазилази границе чисте књижевне анализе.

✒️📖 Говорећи о докторској дисертацији посвећеној Ђури Јакшићу, Јелушић је истакао да је ријеч о јединственом умјетнику који је истовремено био врхунски пјесник и сликар, што га је подстакло да истражи међусобни однос књижевности, сликарства и филма, па је на ту тему снимио и експериментални филм. Посебан акценат ставио је на интердисциплинарни приступ образовању, оцјењујући да су савремени студијски програми превише раздвојили књижевност од филозофије, психологије, теологије и историје умјетности. Према његовим ријечима, без тих дисциплина није могуће у потпуности разумјети стваралаштво великана попут Његоша и Достојевског, нити одговорити на кључна питања о човјеку и смислу умјетности.

🎥 Говорећи о позоришту и филму, Јелушић је указао на значај луткарства као озбиљне умјетничке дисциплине, подсјетивши да је својевремено предлагао оснивање одсјека за луткарску умјетност на Факултету драмских умјетности. Додао је да лутка није само дио дјечјег театра, већ важан елемент савремене умјетности и развоја дјетета, због чега њено проучавање повезује с развојном психологијом и савременом духовном кризом друштва.

📌 Јелушић je упозорио да савремени студијски програми често неоправдано раздвајају књижевност од филозофије, психологије, теологије и историје умјетности, чиме студенти остају ускраћени за цјеловитије разумијевање великих аутора попут Његоша и Достојевског. Нагласио је да се њихова дјела не могу тумачити искључиво кроз језик или књижевну теорију, већ захтијевају озбиљно филозофско промишљање.

Д. Ч.