🏙📢📚 У сриједу, 29. јула, у 20 часова, у оквиру фестивала „Ауто(р) на корзу”, о поезији је говорио Селимир Радуловић.

🎤 Модераторка вечери била је књижевница Милица Бакрач.

▪️Селимир Радуловић је евоцирао успомене на Никшић, гдје је некада боравио као кошаркаш, а овог пута представио се као пјесник. Вече је обиљежило његово казивање поезије из најновијих и ранијих збирки, у којима доминирају мотиви вјере, духовног уздизања, људског страдања и наде у спасење.

📌 Радуловић се осврнуо на више од пола вијека свог књижевног стваралаштва. Након представљања његовог богатог опуса и бројних књижевних признања, говорио је о кључном преокрету који је обиљежио његов поетски развој. Истакао је да његов стваралачки пут чине „два пјесничка живота“. Први је био обиљежен поетиком постмодерне, док је други започео осамдесетих година, након сусрета са дјелом „Велики кодекс“ канадског теоретичара Нортропа Фраја. Читање књиге „Велики кодекс“ довело га је до увјерења да се темељне књижевне матрице налазе у Светом писму, које је описао као „књижевност плус“, што га је трајно усмјерило ка духовној и хришћанској поезији.

🗣 Радуловић је нагласио да су професионалне обавезе у државној управи и вођењу културних установа годинама успоравале његов пјеснички развој. Тек након што је прије више од двије деценије напустио тај посао, могао је у потпуности да се посвети књижевности. Подсјетио је да између 1995. и 2005. године није објавио ниједну збирку, јер је тај период сматрао временом сазријевања и трагања за аутентичним пјесничким изразом.

📖 Говорећи о свом стваралачком процесу, нагласио је да се ослања искључиво на провјерену књижевну и духовну литературу, пажљиво бирајући ауторе који су обликовали његов поглед на поезију. Међу највећим европским пјесницима посебно је издвојио Рилкеа, којег сматра посљедњим великим пјесником европске традиције, истичући да управо на таквим узорима гради властито пјесничко и духовно насљеђе.

✒️ Селимир Радуловић је истакао да су на његово стваралаштво пресудно утицали Лаза Костић, Владислав Петковић Дис и Петар II Петровић Његош. Описао је настанак књиге „О тајни ризничара свих суза“ (2005), која садржи 33 пјевања о Христу. Додао је да је првих 16 цјелина написао за свега два мјесеца, а да су га разговори са пјесницима Миленком Пржуљем и Владаном Петровићем додатно охрабрили да дјело доврши. Радуловић је казао да је од тада његова поезија трајно окренута хришћанској духовности, Старом и Новом завету, монашкој књижевности и свијету скромних људи „који ништа немају, а све поседују“. На крају програма цитиране су ријечи епископа Иринеја, који каже да Радуловићева поезија кроз видљиво открива оно што је невидљиво, позивајући читаоце да сагледају дубљу стварност иза свакодневице.

Д. Ч.