Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope obeležavaju se svakog 9. maja u znak sećanja na kapitulaciju nacističke Nemačke i okončanje Drugog svetskog rata u Evropi.

Drugi svetski rat trajao je od 1939. do 1945. godine. Rat su obeležile masovne smrti civila, uključujući i Holokaust i jedini primer upotrebe nuklearnog oružja u ratu. To je za posledicu imalo smrt oko 75 miliona ljudi. Taj broj čini Drugi svetski rat najsmrtonosnijim ratom u ljudskoj istoriji.

Knjiga koja se bavi temom rata, ali iz vizure jednog deteta, jeste Dnevnik Ane Frank. Ova knjiga je svedočanstvo trinaestogodišnje Jevrejke Ane Frank, koja se s roditeljima i prijateljima skrivala u skrovištu svoje kuće od nacista tokom njihove okupacije Amsterdama.

Dnevnik je pisala dve godine, sve do trenutka svoje deportacije u logor, gde je i umrla. Njen dnevnik je nakon rata pronašao njen otac. Od tada on postaje jedno od najuticajnijih i najpoznatijih svedočanstava Holokausta. Njegov sadržaj i danas potresa ljude i opominje ih da se takve strahote nikada ne smeju ponoviti.

Roman je jedno od najpoznatijih dela čiji je autor dete, što ga čini jedinstvenim i vrednim. Anine reči su duboko emotivne, začuđujuće zrele i opominjuće.

Iznenađujući je optimizam jednog deteta uprkos bremenu koje se sručilo na tako malu, tananu dušu. Ona kaže: „Shvatila sam da lepota uvek negde postoji — u prirodi, zracima sunca, slobodi, u tebi samom.”

Rat je uvek zlo i pošast koja donosi samo patnju i bol. Ovaj roman je apel jedne devojčice da se nikada više ne ponove strahote Drugog svetskog rata.

Na kraju, ona kaže: „Ne želim živeti uzalud, kao većina ljudi. Želim biti korisna i donositi zadovoljstvo svim ljudima, čak i onima koje nisam upoznala. Želim nastaviti živeti i nakon smrti.”

I živi Ana Frank već decenijama.

Katica Grozdanić, bibliotekarka