Filip David

4. jul 1940 –14. april 2025.

 

Ovom preporukom ćemo se sa posebnim pijetetom podsetiti na velikog književnika jevrejskog porekla Filipa Davida. Filip David je bio veliki erudita, književnik, esejista, scenograf i dramaturg. Njegov bogat  književni opus ovenčao se brojnim književnim nagradama od kojih su najznačajnije: Andrićeva nagrada za zbirku pripovedaka ,,Princ vatre” (1987), Ninova nagrada za roman ,,Kuća sećanja i zaborava” (2014) kao i nagrada ,,Meša Selimović” za istoimeni roman (2015).

 

 Roman ,,Kuća sećanja i zaborava” je svedočanstvo o tome koliko ljudsko zlo može da ostavi neizbrisiv trag na ljudsku istoriju. Čitajući roman saznajemo bolnu i tragičnu sudbinu četvorice Jevreja  kojima je život namenio bolna iskustva još na samom pragu njihovih života. Slede slike bolnih sećanja obojenih strahom, tugom ali i nadom da se to više nikada, nikome ne ponovi. Naviru bolne uspomene ali i tinja iskonska potreba čoveka da oprosti i zaboravi. Sam naslov romana, kroz jednu simboliku, poručuje da su deca, žrtve holokausta, jedino kroz zaborav mogla da pobede tu strašnu prošlost koja se nataložila u njima.

 

  Takođe, ovaj roman postavlja i jedno od najegzistencijalnijih problema čoveka – problem identiteta. Da li je život vredan ako izgubimo svoj identitet, ako potremo svoje korene i zaboravimo ko smo?  Sve to muči glavnog junaka Alberta Vajsa kome u glavi  odzvanja rečenica ,,Pamćenje je strašnije od svakog zaborava”.

 

  Čitajući ovaj  roman spoznaćemo koliko nas ovaj veliki pisac opominje da nikada više ne dozvolimo da se ponovi taj strašni period pomračenih umova. Odgovornost za to je globalna ali i na pojedincima, na svima nama.

 

  Topla preporuka za ovaj roman koji će nas duboko prisetiti, opomenuti ali i dati nadu.

 

Katica Grozdanić, bibliotekarka