Zbirka Drvo za moj tabut predstavlja snažan poetski izraz u kojem se prepliću lično iskustvo, refleksija i univerzalnapitanja postojanja.
Autor kroz intimne slike porodice, ljubavii gubitka, posebno oca i sestre, gradi emocionalno gustu iduboko proživljenu liriku.
Ratno iskustvo, prisutno kao pozadina i rana, nije glorifikovano, već sagledano kroz prizmu razočaranja, bola i čovjekove nemoći pred istorijskim silama.
Stil zbirke oscilira između deskriptivne jasnoće i filozofske dubine, čineći pjesme pristupačnim, a istovremeno višeslojnim.
Ovo je poezija koja nadilazi lokalne granice i postaje univerzalna u svojoj potrazi za smislom, ljubavlju i mirom.