Синоћ у 19 часова у Градској кући, у оквиру новембарске Никшићке културне сцене и поводом обиљежавања Његошевог дана, ЈУ Народна библиотека „Његош“ организовала је предавање проф. др Радмила Маројевића под називом „Луча микрокозма – 180 година потом“.

Предавање је било посвећено значају Његошевог дјела и његовом утицају кроз 180 година од објављивања „Луче микрокозма“. Проф. др Маројевић је кроз своје излагање указао на теме и поруке које дјело носи, као и на његову актуелност у савременом културном и друштвеном контексту, o десетерцu како је он у Лучи остварен, te тротактнom стиху, с три метричка акцента, од којих је један у првом, а два у другом полустиху, при чему је минимална силабичка структура другог и трећег такта — двосложна, те историје настанка дјела.

Проф. др Радмило Маројевић је српски филолог и његошолог, рођен 1949. године у Моракову код Никшића. Студирао је на Филолошком и Факултету политичких наука у Београду, а докторирао 1980. године. Радио је као професор на више универзитета и био гостујући предавач у земљи и иностранству. Члан је Међународне словенске академије наука и умјетности, а аутор је више од 800 радова и више од 20 књига, укључујући студије и критичка издања Његошевих дјела.

Студије руског језика и књижевности уписао је 1968. на Филолошком факултету у Београду, а све испите положио је за мање од три године, с просјечном оцјеном 10. Године 1972. добио је Новембарску награду Универзитета у Београду. Паралелно је завршио и студије на Факултету политичких наука, на међународно-политичком смјеру.

Магистрирао је 1974. радом „Српскохрватски преводи поеме Дванаест Александра Блока“, а докторирао 1980. дисертацијом „Посесивне категорије у руском језику (у своме историјском развитку и данас)“. На Филолошком факултету у Београду изабран је за асистента 1979, а потом за доцента, ванредног и редовног професора. Од 1997. предаје и Упоредну граматику словенских језика са старословенским језиком.

Професор Маројевић држао је наставу из бројних предмета на универзитетима у Београду, Источном Сарајеву, Бањалуци, Никшићу и Нишу, као и на Московском универзитету. Био је декан Филолошког факултета у Београду, први предсједник Савјета за српски језик као страни и руководилац више међународних научних пројеката у сарадњи с московским и петроградским универзитетима.

Године 1992. изабран је за академика Међународне словенске академије наука, образовања, умјетности и културе. Аутор је више десетина научних радова из области русистике, упоредне граматике и историје словенских језика, објављених у водећим часописима у Србији, Русији и другим земљама словенског свијета.